Nije me strah.
Imam snage da napravim taj korak…
A mnogi misle da srljam u sumrak,
da je bolje otići i ne osvrnuti se,
sačuvati mrvu ljudskosti…
O, koliko je ništavno znanje njihovo,
i kako je sićušno srce koje im kuca u grudima
Kad ne znaju…
da samo jedan među ljudima
je potreban da spasi nas sve…
Onaj koji sme!
Onaj koji se usudi da ide i dalje!
Onaj koji uprkos svemu traje…
Onaj kome ljuta rana put pokazuje
i koji sa radošću prima ništavila nasrtaje,
i koji se ne boji da uđe u okršaje
sa strahovima svojim.
Sa naličjem svojim…
I nema Usuda koji će mu odrediti put ako ga sam ne stvori,
I nema silnijih darova od Ljubavi za ovoga koji se dušom bori,
I večnosti svetla otkriće, strgnuti, straha zastori,
I nagradu će primiti iskušani a istrajni…
A radosni bi trabali biti svi.
Jer istinu su videli.
Al’ istina boli…
Nije me strah…
Mladen Hinić
