U SISTEMU SMO

Ustajem,  gledam buđenje dana, pomalo sivog,
Sunčevi zraci se guraju kroz krošnje drveća silnog,
I borba svetlosti i tame se nastavlja.
Shvatam, najzad, da ta borba nikada ne posustaje,
Tešim se: tama pod svetlošću bledi, odustaje…
Evo ! Konačno se zrak života u zenicu postavlja,
Mogao bih zaplakati. Radosno i iskreno…
Utiskom teran, srećom nagrađen, jer bledi i sivilo,
Stojeći čekam da tmine ugledam  pad.
Misao koju čuvam za taj, najlepši tren
Ostaće da čeka…jer boj nikada neće biti završen.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.