Klečim…

Klečim.
Možda predugo već.
A možda je potrebno još malo…ili mnogo ? Ma neka …
Klečim.
A znam da lutam po mislima .
I znam da to nije put koji me već odavno čeka.
Klečim.
Ruke mi ne pomažu da dosegnem…
da dostignem, prihvatim ,prigrlim
nepoznanicu za kojom tragam u trenovima.
Klečim .
Gledam unutra tražeći odgovor ili uputstvo ,
I sve to radim već predugo, noćima, danima…
Klečim.
I znam da treba, da je dobro,
kada se trudim da stignem , da priđem ,
da osetim to što skrivano je od svega.
Klečim.
I Smejem se, jer bol je prošao .
Ostade čista volja da istrajem I ne ustuknem
pred preprekom što me čeka.
Klečim.
I dalje klečim jer vidim bolje ,
a nije izgledalo da je moguće .
Klečim .
I znam zašto je sve,
znam zašto sam ja ušao u svanuće.
…Jer klečim!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.