Čuo sam šta peva lišće jesenje
I ostetio da me sunce, skriveno, kroz oblake greje.
Video sam vetrova snažnih grive
Što teraju od mene misli tmurne, sive.
Snagom ljubavi nošene buduće noći
Čekaće zore što s osmehom će mi doći
Koračaće moćno, stupaće snažno,
I ništa osim nas neće biti važno.
Trčaću, leteću, ploviću danima
Popeću se na najviše vrhove onih planina
Što bile su daleke, strašne, gordošću obojene
I rećiću svima: te su planine ljubavlju osvojene.
Dal će mi verovati, il možda ne
Nevažno biće, jer poznato je
Ko ljubav sniva, ko ljubav nudi,
Taj se nasmejan jutrima budi.
Lepo je kad osetiš to…
Čini ti se da si se probudio
Iz košmara što te je pratio
Godinama, koje za sobom si ostavio
Da isprave to što si pravio
Od života koji je prolazio
A ti nisi primetio.
Ipak, lepo je to…
Jer ljubav si prepoznao
I ljubav si prigrlio
Kao mladi kesten što si zasadio
A nisi ga godinama zalivao
Pa ipak, nije se osušio
Nego te je, žedan, sačekao.
Lepo je to…
