Kada shvatiš…

Ulovljen, uhvaćen, duh mu je sputan,

tamnicom okružen, umom odsutan,

on i ne živi, već nekako vene.

Ne želi da otpusti uspomene.

Sivi mu lice, oči mu žute,

neće da menja stavove krute,

beži od sebe, beži od svega,

da bi se lišio prošlosti stega.

Al’ nema sreće od bežanja toga,

i nema bežanja od bola svoga.

Boli prihvatiš i sa njima spavaš

jer kada prođu ti tad ubrzavaš:

shvatanja, promene, radosti sudbine,

sve ti je lakše, kada bol umine,

i tada saznaš što ranije nisi

da poznavanje bola život ti uzvisi!

2 thoughts on “Kada shvatiš…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.