IMA NADE !

Pričaše mi ljudi da se dobro dobrim vraća. Moguće je da je to i tačno. Ne znam… Još uvek ne znam…

Onomad sam mislio da sam dovoljan samom sebi, da mi niko ne treba živ. Bio sam baš osion, prek, ma čudo jedno. Trajalo je to neko vreme i bi mi baš sve potaman tada. Nisam mislio ni na porodicu, ni na blago, nisam mislio na posao… Bilo me je briga za sve osim za ono što mi se ište.

I tako sam i živeo. Nisam nikome davao da mi što prozbori protivu života koji vodim. Jok! Nema šta ko da se meni u život meša. Ja znam najbolje što mi je činiti. Nekako se namestilo da su se stvari vrlo često i odvijale kako sam i hteo tada, pa mi to samo dodade na moju gordost. Ih! Što mi je bilo milo da radoznalcima i babama zaludnim usta zapušavam svojom silnom poznajom tajni života zemnoga. Trajalo je to moje…pa, predugo.

Mili Gospod naš, predobri, me je dugo puštao da sam dođem sebi. Al’, kako vide da ja i dalje bauljam okolo, On uze stvari u svoje ruke i pokaza mi put. Slava Gospodu dragom, nije me zaboravio. Nisam ja odma’ s’vatio da mi se to Bog javlja svojim anđelima i da me na pravac izvodi. Neee, nisam mogao to ni da pomislim, jer tada sam sve najbolje znao. Bio sam siroma’ u duši i poluuman u glavi. Kako su me Gospod i ljudi trpeli, nikako mi nije jasno. Velika je milost Gospodnja, samo to mogu da kažem, velika.

Odoše od mene sve moje sreće, dobrote, siline… i ostadoh sam na ledini. Nejak i skršen, sa neznanjem kako mi se svet prevrnu. Neko mi oduze tle podamnom pa ja stadoh da propadam a nemam se zašto ni pridržati ne bi li pad ublažio. Kukala mi majka, jadan li sam! Šta me snađe, za Boga miloga…

Nisam to zaslužio, galamio sam… Urlao iz sveg glasa… Niko me nije slušao. Tako mi se činilo…ali, ipak, neko jeste. Gospod me je slušao i činio ono što je za moju grešnu dušu bilo najbolje. Iskušavao me je. Snažno. Skoro pa sam u bezumlje pao. A kao da pre toga nisam bezuman bio.

Dugo, dugo mi je trbalo da otvorim oči duše moje grešne. Baš dugo. A ipak, uz pomoć Hrista Boga našeg, otvoriše se malko te ja počeh da progledavam. Saznadoh da mi zemna blaga i gordost umna nisu na spasenje već mi skromnost i skrušenost, mir u duši i ljubav u srcu mogu dati ono za čim mi duša od stvaranja ište. Malo je reći da se okrenuh. Ne poznaše me ljudi u selu kad siđoh među njih u portu na Badnje veče. A, da ti pravo kažem, nisam ni zaslužio da me poznadu, kakav sam im belaj od života pravio onomad. Žao mi je zbog toga, kajem se silno. Molim Gospoda da mi oprosti a i te ljude molim za oprost. Neki ‘oće, neki neće da praštaju… Božja volja…

Malo imam prilike da se radujem i osmeh na lice turam sada. Ali kad se poradujem to je stvarno od srca, od duše… To mi Bog Milostivi dadne malko da ne klonem, no da vidim što mi je činiti i kuda trebam ići…

A to veče kad sam među ljude došao pa u crkvu pravo ušao, na službu… To veče sam se baš obradovao. Smilovao se Hristos na mene grešnog te mi dade da osetim blagodat Njegovu tokom službe. Kako sam se radovao…Ih, kao dete.

Ima nade za mene, znam da ima. Malo prilika za radost imam ali ima nade. Ima nade za sve, ne samo za mene. Gospod nam je daruje, naše je samo da izaberemo da je uzmemo i okrenemo svoja lica k Njemu.

Ima nade!

Mir Božji, Hristos se Rodi!

2 Odgovora na “IMA NADE !”

    1. Nije lako učiti. Naročito na sopstvenim greškama. Ali je uvek dobro kada naučiš… na kraju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.