Sardinacija i kifleisanje

Lepo je bilo…
Decu sam pokupio oko tri popodne i doveo ih kod mene. Jedva su čekali da vide šta im je tata kupio za Božić. Mene su obradovali svojim iskrenim oduševljenjem darovima koje sam im spremio. Baš su mi ovaj praznik ulepšali silno. Ali to nije primarno za ovaj tekst…
Palo je veče, malkice rano za moj ukus, i dođe mi na pamet da ih pitam kako da se rasporedimo za spavanje. Imamo nekoliko varijanti: njih dvojica zajedno na velikom krevetu a ja sam na manjem, zatim, stariji sam na manjem krevetu a mali i ja na velikom, ili stariji sam na velikom krevetu a mali i ja da stražarimo na manjem krevetu pošto ne možemo čestito da se razbaškarimo u toj situaciji. Elem,  odgovor me je iznenadio i izuzetno obradovao. Svi spavamo na velikom krevetu!  Jeeeeaaaa!!!!
-Znači sardinacija!
-Šta je sardinacija tata?
-Pa, to je način raspoređivanja ljudstva u prilikama oskudice prostora.
-A?
-Ajde ne brini ti ništa, nego idi na tuširanje.
-A, reciiii miiiii!!!???
-Ma bre!  To je kad se mi poređamo u krevet k’o sardine u konzervi, eto. Jel sad znaš?
-Suuuuper!  Sardinacijaaaaaaa!!!!! ‘Oću to!
-Pa i dobićeš sine, samo se okupaj pa u krpe.
Sledeće poglavlje ovog procesa jeste bilo pitanje strateškog raspoređivanja ljudstva u datom prostoru. Jednostavnije rečeno, sada je trebalo odlučiti ko gde leži u krevetu:
-Dobro  deco, ko će da bude prase u sredini?
-Ja neću!
-Neću ni ja tata!
-Ajde molim te… Pa ne mislite valjda deco da ću ja da budem? Veliki do zida, mali u sredinu a ja do prolaza…
-Neću ja u sredinuuuu!!!
Šapnuo sam mališi da on i ja spavamo zajedno ali stariji sin je samo gost u našem krevetu. Dopalo mu se to i pristao je da bude prasence. Gica tatina.
Ovaj događaj mi je zaista pričinio veliku radost mada se nisam baš naspavao. Svako malo sam se budio da vidim da li su se otkrili, kako spavaju, jesu li tu uopšte… I jedno od tih buđenja mi je opet izmamilo radosni osmeh. Stariji sin, koji je spavao do zida, se skroz-naskroz uvio u jorgan. Ukifleisao se načisto.
Izgledao je kao kifla sa poznatim, divnim licem… Izgledao je kao kada sam ga prvi put u životu video u porodilištu. Mali, slatki, divni zavežljaj koji znači sve. Najslađa kifla mog života.
Prizor koji se ne može adekvatno objasniti rečima. Bar ja za to nemam valjane reči; za taj osećaj, za impresiju koju je taj prizor u sitni sat kod mene stvorio.
Kao ona reklama za MasterCard: neprocenjivo!
Baš su me obradovali a nisu toga ni svesni. Eto…

Mladen Hinić

2 Odgovora na “Sardinacija i kifleisanje”

  1. Ne kaže se slučajno „hleb ko duša“.
    A kad su tu još i kiflice san i nije najvažniji!
    Pozdrav sardinacijo! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.