Kiša

Pada kiša. Da li će uspeti da spere svu prljavštinu koju nosim sa sobom?  Čisto sumnjam.
Nije problem u pojavnosti moje štroke: kupam se redovno, da ne bude neke zabune. Problem je u latentnoj prljavosti koju posedujem. Koju većina ljudi ima, koja se skuplja i taloži svakim postupkom koji učinimo, svakom pomisli koju izrodimo i pustimo da nastane… A ne okajemo je, ne odreknemo se toga, jer…pa, ne mogu baš svaku misao da kontrolišem i da je se setim i da je se postidim. Prosto… nije realno da se to može očekivati od mene. Od bilo koga.
E, da… A jeste realno da imam pravo da očekujem da mi sve bude kako hoću. To jeste, jel da?
Kakav slabić…
Kakva uštva muška mogu da budem samo ako se prepustim da me vodi pogrešna sila.
Ne bih baš da previše po sebi pljujem jer ima drugih koji to mnogo bolje rade. Jednostavno, ljudi su u tome bolji i to je to. Ali stvarno… Kad malko bolje pogledam iza sebe, ne daleko, u juče na primer, mogu da vidim nešto od čega bih trebao da se postidim.
Ružna misao o čoveku koji je prošao pored mene i bacio je opušak na trotoar, o mladoj majci koja ne reaguje na plač deteta koje gura u kolicima jer trenutno razgovara telefonom, i bezbroj sličnih i manje sličnih prizora. Kao da ja nisam to isto radio, i još gore stvari. Kao da sam stekao neko pravo da sudim drugom i u tome sam temeljan. Vrhunski stručnjak!
Toliko toga moram da izmenjam kod sebe da mi se ne mili ni da pomislim na to a kamoli da počnem.
I kako onda kiša može da spere štroku koju sam tako brižljivo sakupljao, i još je skupljam?
Kako?
E, sad ide radosna vest: postoji kiša koja može to da spere.
Kiša suza.
Hrabrost pokajanja koja će tu kišu osloboditi nije data, ona se stiče. Ogrnuta je sramotom , stidom, prkosom, gordošću, samoljubljem i još mnogo čime. Ali kada sve te prekrivače zbacimo hrabrost nam pokaže put i onda se dogodi čudo… Progledaš, setiš se i isplačeš. I opereš se.
Sad, kad sam pročitao ovo gorenapisano, deluje prilično jednostavno. Al’ meni baš nešto teško ide. Mislim, nešto i ne ide…
Trudiću se da uradim ovo što, očigledno, mogu da napišem, i na taj način, posredno, drugima da pričam.
Javiću kako ide… Ili ne ide.

Mladen Hinić

4 thoughts on “Kiša

  1. Da, pokajanje nije „izvini“, „neću više“ i sl. To je promena načina razmišljanja i svega što ide uz to. Drago mi je da si objavio baš ovakav post! Javi kako ide. 🙂

    • Potrudiću se da se brzo javim, za moje dobro. A onda i svih oko mene. Ali… borba je to…

  2. I?…kako ide kupanje? Mogu ja da ti operem ledja ako ne mozes da dohvatis. Skoro sam citala neki clanak o karmi i generalnom privlacenju negativne energije…kazu da nasa aura ima strokavi talog nase nagomilane negativnosti koja se dodatno prlja upijanjem tudje negativne energije, i daju nekoliko saveta za pranje te stroke koji su dosta interesantni – meditacija (ili molitva ako to vise volis), sunce, i kupka od slane vode, izmedju ostalih.
    Lepo je sto je ta vrsta licne higijene tebi bitna i sto si uopste svestan da je potrebno kupati se i duhovno. Da li mislis da ljudi koji prikrivaju svoj smrad skupim parfemom to rade svesno ili ni ne primecuju sopstevni gresni vonj?…to se pitam i za one koji bazde na jucerasnji znoj, koji ne znaju ni za sapun ni za dezodorans. Mnogo je smrdljivih ljudi u ovoj zemlji. A u drustvu sve manje sredstava za ciscenje kao i sve manje primernih cistunaca. Ulazimo u sopstvene kuce blatnjavi i ne peremo ruke pre nego sto sednemo da rucamo sa nasom decom, eto kakav im primer dajemo. Da se polijem i svetom vodicom necu uspeti da sperem taj greh sa sebe.
    Ovo je mozda najbolji post koji si napisao do sada. Ili se barem meni strasno dopao. Svaki put kada vidim nekoga ko mi „nit’ smrdi nit’ mirise“ seticu se ovog tvog teksta.

    • Baš si se raspisala, jel da?
      Izgleda da je tema pogodila poneko dugme kod tebe, što nije loše.
      Moja štroka neće skoro spasti, na žalost. To je cena višegodišnjeg zapostavljanja lične higijene. I treba tako, možda se nečemu i naučim. Ali hvala na predlogu i brizi, lepo je znati da ima dobrih ljudi koji hoće da pomognu.
      O društvu bih imao štošta da kažem ali nije trenutak. Malo bi me ljudi shvatilo. Možda će ovakvi tekstovi učiniti više nego obično naklapanje o tome šta ne valja tu.
      Veliki pozdrav…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.