Šta da kažem…  Propast, nemam tačnije objašnjenje.
Ništa nisam očekivao od drugih; od sebe jesam. Razumno bi bilo da sam do sada nešto naučio o životu, o ljudima, o odnosima… Izgleda da nisam.
Neprijatno sam se iznenadio spoznajom da nemam kontrolu nad sopstvenim željama, maštanjima i njihovim odnosima prema realnom životu. Da se razumemo – ništa nisam  priželjkivao, samo sam iznenađen činjenicom da uprkos nedostatku želja, ipak upliva u moje biće neka vrsta povređenosti zbog gubitka nečega čemu se nisam ni nadao. Nisam pokušao da dođem do toga, a opet sam ga izgubio bez borbe. To mi je zasmetalo. Da sam barem probao da na konkretan način dođem do toga,  pa ‘ajde. Ali nisam.
Nemam šta pametno da kažem ni sebi ni drugima.
Očigledno, ovde pamet ne provejava.
Nisam se promenio još uvek.
Čekam nedočekivo.

Mladen Hinić