Ne mislim. Osećam!

Često sam razmišljao o njoj. Donosila mi je i radost i tugu…u ta razmišljanja.
Voleo sam da razgovaram sa njom u mislima jer sam mogao da biram njeno raspoloženje.  Sve je išlo kako ja želim. A ipak, ne znam kako, ponekad me je ostavljala poraženog u tim razgovorima. Kao da sam želeo da me uveri da grešim u svojim stavovima. Da bih bio bliži njenim.
Sećam se da me je jednom ostavila bez reči. Gledala me je setno, pravo u oči i kada sam očekivao da čujem njen glas, samo se okrenula i otišla iz te misli koju sam gledao. Ali nije iz one koju sam mislio, jer iako je nisam više video tu, bila je i dalje u njoj, u toj misli,  kao razlog.
I tako, sam sebe upropastim misleći nečije tuđe misli kao da su moje. Kao da mi sopstvene nisu dovoljno neprijatne…
Ne znam…
Pokušaji da usmerim misao, samo jednu jedinu misao, u željenom pravcu, su mi  predstvaljali izuzetan napor. A rezultat nikakav…
Iznenada, sticajem čudnih okolnosti, prestao sam da mislim. Počeo sam da osećam. Osećam reči, osećam poglede, tuđa raspoloženja i htenja… Svašta osećam! Svakojake impresije koje me vode kojekude… I sada osećam svako od ovih slova koja pišem. Slovo A osećam crveno, kao ljubav, kao početak, kao težnju… Tačku osećam kao zarez a zarez kao udah.
Osećam ukus njenih usana kada se umivam, osećam miris prašine  sa puteva srednjovekovnih karavana dok čitam, osećam strah u narednom koraku…
Čudno, zar ne?
A opet, … nekako lepo i uzbudljivije od jave.

Mladen Hinić

4 thoughts on “Ne mislim. Osećam!

  1. Sjajno je što u mislima možemo da biramo nečije raspoloženje. Sjajno je kad postoji neko kao razlog da mislimo ili prestanemo da mislimo pa samo osećamo. Meni je slovo A belo. R mi je crveno, ili možda zeleno… Šteta što nema toliko boja koliko ima slova azbuke. Međutim, neke mogu i da se izmisle, pa da budu uzbudljivije od onih na javi.
    Na osnovu komentara da se zaključiti da me je post inspirisao. Hvala ti. 🙂

  2. Kako zamisljati necije raspolozenje a posle to ne ocekivati na javi? Imas pravo, ne treba razmisljati, zamisljati, niti misliti…ne o tim stvarima. Ta masta, kada je lepsa od realnosti, postane nada a nada se pretvori u zelju pa zelja u nesvesno ocekivanje, a onda vrag odnese salu…pa shvatis da ti vise prija ono sto osecas kada zamisljas necije raspolozenje nego ono sto zaista osecas na javi…jer ta osoba u glavnom nije raspolozena.. Kako je cesto lepse ziveti u sopstvenoj masti, a u toj masti lako izgubiti osecaj za osecanje realnosti. Ja slovo A ne osecam. Ali ako se setim necega na sta me asocira, sigurno cu to zamisliti, pa ipak osecati. Jer slovo B vec ima pricu, koju zamisljam, i odmah osecam…i vidim. A mi nista ne znaci, ali B je boja blata, braon…boli, bolesno boli…pa zamislim „bez brige, bice bolje“…i odmah se bolje osecam 😉

    • Ponekad se čovek može i uplašiti, ili bar iznenaditi od spoznaje da osećanja ima toliko mnogo i da su tako različita… I od stvarnosti koju vidi i živi i od misli o tim osećanjima. Čudo jedno koliko je čovek višedimenzionalno biće a toga je retko svestan. Bar je tako u mom slučaju…
      Hvala na komentaru i razgovoru.
      Sve najbolje…

Ostavite odgovor na MLADEN HINIĆ Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.