Ljubili su se.
Njene usne su imale ukus kapi letnjih kiša koje je žedno sakupljao sakrivši se pod krošnju lipe, nekada davno,  kada su leta imala kiše…
Čitavim bićem je voleo te usne. I njoj je to bilo jasno. Nije škrtarila na poljupcima.
Otišao je sa osećanjem koje nije iskusio odavno.
Bio je srećan.
Mogao je da mašta, da zamišlja, da pravi planove…
Nije to radio.
Ona mu se nije javljala više.
Ostavila mu je sećanje… na ukuse davno palih letnjih kiša koje je, žedan, sakupljao krijući se ispod krošnje neke lipe.

Mladen Hinić