Kao zvuk tišinu…

Postoje stvari koje me pomere iz osnove. Izbace me iz orbite u kojoj sam navikao da se krećem. Neke su dobre a neke nisu. U svakom slučaju te stvari zahtevaju prilagođavanje mog misaonog procesa. A postoje i stvari koje me probiju, iscepaju, izvrnu…
A te su skroz dobre… i ne dolaze često.
Ali ova je došla.
Vidiš, možda to i nije u redu, ali ona ima ono nešto što bih voleo i ja da imam. Ne baš kao osobina ili karakterna crta, već više kao aura koja prestavlja začin bez kog je gurmanski specijalitet samo obična klopa.
Onaj energetski impuls koji me probija kao  zvuk tišinu, dolazi samo od nje. I prija mi… Prija mi toliko da ću postati sinonim za novu sentencu u leksikonu bolesti zavisnosti.
Ne bih razdvajao taj izuzetni sklop sadržine i forme koji se materijalizovao u tako lepom obliku. Ništa ne bi kvario. Samo bih ceo komplet želeo da mi bude što bliže .
Da me probija i dalje… kao zvuk tišinu.

Mladen Hinić

2 thoughts on “Kao zvuk tišinu…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.