Иза спорог трептаја

Ушао је некако…
Нема пуно светла.
Тражи.
Иза мноштва тешких застора, једва успева да разазна пут.
Бауља несигурним кораком и помало прави непотребну буку.
Није сигуран куда да иде.
Ал’ иде… Не жели да се врати.
Навикава се, ослушкује откуцаје срца. Неизвесно је чијег.
Помало има промаје, хладно му је. Убрзава корак да би се загрејао.
Промичу му путокази у тој брзини.
„Успори,“ мисли се, „лакше мало, залутаћеш.“
У праву је, губи време јурцањем около.
Стао је сећајући се одакле је кренуо и куда иде. Покушава да повеже мисао и осећај.
Зна!
И зато наставља да корача.
Чвршће и сигурније.
Јер…
Нешто га је позвало на тај пут. Нешто што је чуо у сасвим нестварном трену… У једном погледу, иза спорог трептаја, успаваног ока.

Mladen Hinić

2 thoughts on “Иза спорог трептаја

  1. Ovo ti je, po meni, do sada najbolji post. Zaista mi se jako sviđa. Znaš, na momenat sam se uplašila da se našao u lavirintu. I sve vreme se pitam je li ovo ljubavna priča ili tekst koji ne može da se stavi ni u jednu vrstu. Mada – to je tako nebitno. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.