…dalje od nosa…

Otkucava. Neumitno i uporno.
Sat, vreme, život… štagod.
Ali otkucava i govori da nema nazad, da je prošlo sve što je bilo u tim otkucajima. Sada može doći samo nešto novo. Možda se čini da može biti i isto, ali to je samo privid, nešto što je samo nalik pređašnjem. A isto nije… Nikada neće ni biti.
Jer, izmenili smo se… I vi i ja. I oni. Taj nas je otkucaj izmenio. Svaki nas otkucaj menja, hteli mi to ili ne. Nije važno za samu činjenicu da se menjamo da li smo toga svesni. Mada, možda bi bilo dobro da to znamo, ali nije krucijalno za temu.
Važno je da to prihvatimo. I da se prilagodimo.
Kako i koliko možemo. U suštini, tu i leži snaga. U veštini prilagođavanja novom trenu, času, danu, vremenu…
Voleo bih da sam sposobniji u tome. Možda bih bio srećniji.
A možda i jesam srećan samo ne vidim dalje od nosa…

Mladen Hinić

4 Odgovora na “…dalje od nosa…”

  1. Postajemo srećniji kada postanemo svesni da nešto jeste prošlo. To daje snagu da se prilagodimo i postanemo, ako ne srećniji, onda bar manje nesrećni. Sviđa mi se i kako si naslovio ovaj post.

  2. I onda se jednog dana osvrneš i shvatiš da ni ono što je bilo više nije isto, i da se ne bi vratio u prošlost čak i kad bi mogao.
    Fantastične su ti priče. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.