Ne volim da se sećam

Previše je.
Ne mogu dalje tako…
Nemam kuda.
Sećanja me proganjaju kao gladni planinski vukovi. Samo ona loša. Ne daju mi mira.
Dobra su pojele moje nemani.

Mnogo je grešaka iza mene ostavilo svoj urličući trag. Ti urlici me razgrađuju i čine prozirnim. Postajem priviđenje, utvara…
Nemam više snage da bežim. Ropćem pod silinom njihovog glasnog režanja nad mojim krhkim karakterom, nad mojom ne-muškošću.
U odsudnom času posežem dublje u svoju nutrinu tražeći pomoć, spas, izbavljenje…

Tamo više ničega nema. Prazno je. Pusto i memljivo mesto gde su nekada, po brzacima ljubavi splavarile srodne duše moje negdašnjosti.
Samo nešto sluzavo gmiže tuda.
Ne volim da se sećam…

Mladen Hinić

4 thoughts on “Ne volim da se sećam

    • Nadam se da znaš koliko su tvoji komentari dragoceni. Zahvalan sam za svaki. 🙂

  1. Duboko sam uverena kako pobeđujemo sebe (preobražavamo se) kada dopustimo sebi da nas patnja i bol oplemene; da nas ne ubiju, ne satru; ne ogorče! Da, ovo je tako lepo i lako napisati, ali nadčovečanski napori su neophodni da uopšte stanemo na tu stazu (samo)poznanja!
    Stvarno, kako da pritisnem „sviđa mi se“? Ne sviđa mi se, ali saosećam! Šteta što ne postoji i to dugmence!

    • Baš mi je drago što je tako. Iskrenost je uvek bila najlepši ukras duše. Ni meni se ne sviđa… Ali ko kaže da sve treba da nam se sviđa? Ono što treba je da ne odustanemo od dobrog, u bilo kom obliku. A za sviđanja je posle lako.
      Hvala puno na komentaru.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.