Bojanka

Ima tih nekih očiju koje te čisto zašiju. Na ništa te naprave... Vidiš ih, a one prođu kroz tebe kao vruć nož kroz puter... Lagano... Skroz te prepolove. I onda te razmazuju kako 'oće. Ne možeš im ništa. Braniš se ti, kao, ne daš se... Hehe, džaba je to, sinko...džaba! Ma, isprevrću te, kao mače …

Poslanik

Gazio sam Carski drum, nekako kilavo. Razmišljao sam o greškama. Svačijim. I mojim. Možda najviše o svojim... Znao sam da hodam drumom kojim su mnogi pre mene hodali. Ali oni su imali više poštovanja za ovaj put. Jer on je još tu, opstao je. Preživeo je jer su ga mnogi gazili i pregazili. Jer je …

Budi spokojna

Budi spokojna. Tražiću te. Neću prestati. Kroz one šikare od mojih snova ću proći nekako, i košmare ću pregaziti čizmama pravljenim od nadanja... Sa besovima ću se rvati dok ih ne pobedim, ne satrem, dok ne ustuknu i nestanu... Sa mrakom koji me napada ću pregovarati dok zore ne svanu, pa će i on, poražen, …

Šeprtlja

Vrtelo mu se u glavi od siline utisaka koji ga obuzimaju. Mislio je da je sposoban da ih valjano kanališe. Negde se preračunao... Nije to bio neobičan dan. Naprotiv, sve je počelo kao i do tada. Jedna želja, sveža kafa i nadanje da neće biti neprilika  koje će mu zadavati velike glavobolje. E, da.... Prilično …

Leptir plavih krila

Imao je jednom prelepog leptira. Voleo ga je. Želeo je da ga stalno drži u svojim rukama... Da bi mu se divio... Da bi ga čuvao... Od svega. Leptir je pokušavao da odleti. Nije mogao. Nešto ga je vuklo nazad u njegove ruke. Nije sklapao ruke da zarobi leptira. Nije mu trebao zarobljenik. Želeo je …

Oči pune nje

...i kad pijem, tu prvu, jutarnju kafu, iz one šolje od pola kile, vidim je. Pa mi i ta kafa bude slađa onda...  A znaš da ja pijem kafu bez šećera, al' ovo mi baš prija. Ma, nemam pojma... Pa rekoh ti juče, vozim, i na semaforu crveno. Stanem i pogledam u bilbord što se …

Posle

"Sad je kasno", mislila je. "Nisam trebala to ponovo da uradim. Ne opet! Zašto mu nisam rekla sve odmah? Zašto mu nisam rekla šta osećam, šta mislim, šta mi znači...? Toliko mi je trebalo vremena da prikupim hrabrost da bih to izgovorila... Toliko sam puta sve to sanjala... Zašto?!?!? " Tiho je plakala... U sebi. …

Na putu

Tumara okolo. Možda bi i hteo da prestane. Ali ne može... Prija mu to. Doduše par puta su mogli da ga pregaze ovi što vitlaju gradskim ulicama, ali, eto, nisu... Kao da mu vetar, što kroz kosti prolazi, pročišćava misao od neprijatnosti sopstvenog postojanja. Da... Možda će morati da promeni cipele. Ove su već prešle …

Lepa, hladna i duva

Košava... Strujanje vazduha kroz prostor... Vrsta vetra... Zaštitni znak mog grada. I mog života. Oduvek sam išao ka njoj. Kad ona krene, prodire kroz mene, ohladi mi suštinu. Ukoči mi biće i ni da maknem. A opet, nekako, zagreje me, tera me na kretanje, daje mi neku čudnu energiju. Toliko meni nepoznatu da mi se …

Kad pitanje nestane…

Razmišljao sam šta treba da kažem. Kako da saopštim ono što ne želim da bude rečeno. Neizdrživost neznanja me je terala da srljam a nisam imao hrabrosti da pitam. Mislio sam da je bolje nešto ne znati nego shvatiti da ti istina ne odgovara, ne prija... Imao sam šta da pitam. Mnoga pitanja su mogla …