Ljubav

Dok su ih granatirajući primoravali na povlačenje, vod je slušao komandu svog pretpostavljenog.
“ Požurite! Milovanoviću, Lazareviću i ostali; niste kamašne stavili pa da vam bude žao u kal da zagazite! Pobiće nas dušmani, brže bre!!! “
Tukli su po kosini svim oruđima, a bilo ih je tušta i tma. Čekali su da se naši poplaše, pa da krenu u juriš ne bi li nas satrli. A potporučnik Mlatišuma, Živan Mlatišuma komandir voda Vasilije Veliki, tek svršio škole a zakačio tuberkulozu, glasno je komandovao povlačenje. I tek što zađoše za brdo udari haubica pravo pred potporučnikovog vranca te ga ovaj zbaci sa sebe i pade tako da mu nogu pričepi dobrano. Vojska u povlačenju to nije ni videla a Živan ne beše kukavica pa tako i ostade pod svojim Sokolom, kako mu se vranac zvao.
Mlad je bio Živan. Mlad, ali ne i glup. Jasno je bilo da mu dođe sudnji čas i nije ga se bojao. Vojnik je, pobogu. A vojnici ginu… Doduše, bi mu žao nekih ljudi koje više neće videti. A i stvari koje nije iskusio. A ljubav još spoznao nije…
„Čudo je što ljubav može čoveka izmeniti, kazaše mi… „, mislio je tada. “ …A ja ne stigoh do nje“, reče šapatom.
Poslednje potporučnikove misli su bile o ljubavi, koju nikada nije sreo. A kakve su to misli o nečemu što nikad nisi video ni upoznao, ko će ga znati… Nije mu smetalo što malo o tome zna. Čuo je ponešto, pa će i to biti dovoljno sada, valjda.
U svojoj glavi je pisao ljubavno pismo, kako je i red, onoj koju je njegovo časno vojničko srce izabralo. Ona ne postoji, al’ ajd’ sad.
“ Najdivnija moja A.,
Nebesima što stoluju u očima Vašim ne priliči da u moje grešno lice gledaju ni trenutka. Vaše je postojanje toliko dragoceno čitavom ovom svetu u kojemu i ja obitavam, te znam da nemam prava očekivati Vas samo za sebe. I patnja za Vama bi meni donela neslućenu, nezasluženu radost, kakvu niko od onih koji su od postanja sveta ovuda hodili nije osetiti mogao. Samo mali mig Vaš, dopuštenje Vaše, da za Vama čeznuti smem, usrećilo bi me više od svega.
Oh, najsjajnija od svih iskrica što vatre ljubavi razgaraju!  Smilujte se na ništavnost moju i prezrivo me ošinite vlatima kose Vaše što sjaj sunca upijaju i plamteću ljubav obećavaju onom koji dostojan takvog blaga postane.
Milosrdnost Vaša prema neblagorodnosti mojoj je odlika Vaše nebeske prirode. Ne dozvoljavate mi da patim za Vama jer smatrate me za Čoveka. A ja nisam to. Nikako to biti ne mogu!  Ne!  Nikada i nikako. Ruševno truplo što zaudara na prašinu, kal i čemer jesam; šuplji panj što mahovinu od sebe tera jesam… Ništa sam… I niko sam… Bez Vas.
Ne postojim bez Vas!
Samo Vi možete dati život mojoj imaginarnosti. 
Samo Vaše postojanje određuje mene kao tvar koja može postojati. Samo Vaš pogled određuje mene kao nešto što se da videti. Samo Vaš dodir određuje mene kao nešto što se da opipati, što ima oblik. Samo Vaša misao upućena meni određuje me kao nešto što ima smisao, svrhu…
Samo jedan titraj, srca Vašeg plemenitog, za mene, određuje moj život kao ispunjen rajskim darovima. 
Jer ne postojim bez Vas.
Nikada i nisam. Niti ću postojati.
Najdivnija od svih,
večnu Vam zahvalnost dugujem jer ukrasiste moje misli Vašim postojanjem.
Nikada dovoljno časni za Vas,
Potporučnik Živan Mlatišuma. “
Izdahnu Živan sa nekim čudnim osmehom na licu.
Dal je spoznao ljubav? 
Ko će ga znati?
Sve se nadam da jeste.
Valjalo bi.

Mladen Hinić

8 thoughts on “Ljubav

  1. Bolja priča od one na koju me je asocirala, iako nema nikakve veze s njom. Elem, čitala nam je profesorka srpskog negde u drugom ili trećem gimnazije, na slovenačkom, valjda joj to bila obaveza: dvoje partizana, u nekoj pećini, gone ih Nemci i uskoro će ih uhvatiti. Mladić prilazi devojci s rečima: ja hoću to.
    Zatim se otkriva Nemcima, spašavajući time nju.
    Toliko mi se urezala ta priča o životu, ljubavi…strasti, strahu, opasnosti, žrtvovanju… i kako rekoh, nema blage veze između ove tvoje sjajne i te koju pominjem, a opet: nekako im je tema zajednička potka…ovaj iz slovenačke priče je otišao bar znajući ponešto…

    • Lepa asocijacija, drago mi je da je odvelo na tu stranu. I stvarno sam zahvalan na sjajnom komentaru, uvek me obraduje kad oni koji čitaju nešto lepo dobiju iz mog pisanja. Ljubav je večna inspiracija životu. Živiš ljubav, ili ne živiš uopšte. Makar jedan tren da je živiš, isplatilo se biti ovde.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.