Onomad

Onomad su ljubavisali…
Ne sećam se tačno kad to beše. A milo je bilo celoj varoši za nji’ dvoje. Samo njinima jok. Nisu se mirisali od kad su ‘vamo stigli. Njeni od preko, a njegovi se s brda skotrljaše.
Čudan neki narod… I jedni i drugi.
Al’ ovo dvoje ih nisu brenovali ič!
Oni se voleli, pa nek familija crkne od muke. Taman tako.
Ma nisu se oni zbog familija rastavili. Ne. Zatrov’o ih vazduh varoški i pruga ova. Ih, ko je napravi…
Nisu videli nikog do jedno drugo do tad. Ljubav je to bila. I to prava. Od života jača… Tako smo svi mislili tad.
Al’ ne lezi vraže! Stižu pruga i voz, da donesu nemir svima. Ponajviše mladima.
Dolaze ljudi, novi, drukčiji, čudni, lepi, loši, ne razumeš ih što zbore…
Ma, svakakve je to zlo donelo. Al’ nisu ljudi bili problem za ovo dvoje. Priče su bile ta sablja što gajtan ljubavnički preseče.
Zanesoše se oni pričama o novom svetu, o nekom moru, o ‘aljinama prelepim što žensko čeljade na kraljice pravi, o dalekom gradu nekom… Zacakliše im oči oboma. On će na jednu a ona bi na drugu stranu. Ne da im se da se dogovore.
Ti znaš da dogovor kuću gradi. Nji’ova se kuća ne izgradi…
Zapeli oboje da vuku na svoju stranu, niko da popusti. Pa pričaše, pa plakaše, pa se svađaše. Familije jedva dočekaše i još potpirivaše taj plamen što im sudbe razdvoji. Poguraše ih, samo da se odvoje, da se više ne vide. I odoše oni kojekude… Nije ih bilo godinama, nisam ništa čuo za njih do skora. A čuo sam da se ne usrećiše od odlaska. Da su teške patnje iskusili. Nemir im je umom carovao dugo.
Al’  onda sam čuo još nešto!  Videše se u nekom vozu što je čekao mašinovođu da se vrne iz voćnjaka svog tasta. Iš’o čovek da pregleda rod. Šta ti je usud…
Ona se vraćala tim vozom do svojih, da obiđe oca i mater, a on je popravljao nasipe uz reku, do pruge. Nije mu se svidelo u velikom gradu a beše odveć gord da bi se kući vratio.
I videše se. Kroz prozor. Pogledi su im se susreli i rekli sve što im je trebalo da znaju. Zavoleše se ponovo. Od tad im pomalo izborana lica krase osmesi. I ljubav u očima.
Kao onomad.

Mladen Hinić

3 Odgovora na “Onomad”

  1. „Selma, na ulasku u voz ti htjedoh reć
    nešto nježno
    nešto što izaziva pozor
    al rekoh samo
    zdravo Selma
    i molim te ne naginji se kroz prozor…“ 🙂

    Pozdrav Mladene!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.