Život

Večiti hod po ivici. Levo je bezdan. Dubok, taman, hladan, surov… Mesto puno bola i patnji. Desno je čvrsto tlo, zemlja blagorodna… Sve ono što mi zaista i treba, samo toga nisam svestan.
A ja ipak hodam po ivici. Često… Stalno!
Hodam i proklizavam. Još uvek nisam krenuo put bezdana. Bar mi se čini da nisam. Ponekad se oslonim na tlo, ali kao da bežim odatle, kao da me ivica vuče nazad sebi. Kao da me ta misterija neznanja dubine bezdana priziva da saznam što se saznati ne treba.
Pa ne moram ja sve da znam…

Teško mi je hodati po toj ivici. Zahteva konstantnu koncentraciju, potpuni fokus. Ne mogu stalno biti tako koncentrisan. Čovek sam, znam da odlutam. Treba mi pomoć da ne padnem. Neka ruka koja će me povući nazad kada krenem na let koji vodi u ništa. Neki razlog da sa obe noge stanem na čvrstu podlogu. Neko ko će me podržati kad mi, za tren, snaga isčili. Neko zbog koga će mi se ta snaga obnoviti da ne bih i druge sa sobom povukao.
Neko kome verujem i ko u mene veruje. Neko da me samo malo pridrži, ostalo ću sam… Čisto da predahnem…
…dok se ta ivica ne pretvori u zemlju blagorodnu.

Mladen Hinić

4 Odgovora na “Život”

  1. Iskreno i hrabro. Jer hrabrost je zapravo kada priznamo da smo slabi. Lep i nadahnut post. Ali mi je žao što se tako osećaš.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.