Lepa, hladna i duva

Košava…
Strujanje vazduha kroz prostor…
Vrsta vetra…
Zaštitni znak mog grada. I mog života. Oduvek sam išao ka njoj.
Kad ona krene, prodire kroz mene, ohladi mi suštinu. Ukoči mi biće i ni da maknem. A opet, nekako, zagreje me, tera me na kretanje, daje mi neku čudnu energiju. Toliko meni nepoznatu da mi se učini da sam stranac samom sebi. Ali nekako gotivan…
Interesantno…
Kažu ljudi da ona može da gospodari tri, sedam ili dvadeset i jedan dan. Takvo je pravilo, govore.
Meni se čini da ova moja nema ograničeni rok trajanja. Ova će da vlada do kraja vremena.
I neka je. Nemam ništa protiv. Daje mi tu energiju koja mi prija, treba… Samo nek ona radi svoje, a ja ću se već snaći.
Moram malo i da se sklonim ponekad, da me ne oduva skroz. Pa ne može čovek stalno na vetrometini da prebiva. Ipak je hladna.
Ali prija mi, tako da…
Ići ću i dalje ka njoj.

Mladen Hinić

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.