Vrtelo mu se u glavi od siline utisaka koji ga obuzimaju. Mislio je da je sposoban da ih valjano kanališe. Negde se preračunao…
Nije to bio neobičan dan. Naprotiv, sve je počelo kao i do tada. Jedna želja, sveža kafa i nadanje da neće biti neprilika  koje će mu zadavati velike glavobolje.
E, da…. Prilično naivno, zar ne?

Jedna poruka tog jutra je izazvala davno zaboravljene biohemijske reakcije u njemu. Nejasno je zašto je tako reagovao. Ipak je priželjkivao takav odgovor. Doduše, nije se nadao da će to i dobiti, ali je želeo to.

Usledili su interesantni trenuci njegovog uveravanja da snevanja postaju stvarnost. Radio je to zaista korektno, po svim pravilima, samo…
Ispustio je iz vida važnu činjenicu.
To što je tražio mu je i dato, a kako će sve to da prihvati, nije imao pojma. A dato mu je mnogo, ni on nije znao koliko. Jedino što je shvatao i razumeo bila je količina odgovornosti koja mu sleduje.
Sve je bilo u njegovim rukama. Znao je to.

Video sam ga danas.
Eno ga, sedi na ćošku, polutrezan, štrokav, …
Kakva šeprtlja!

Mladen Hinić