Ima tih nekih očiju koje te čisto zašiju. Na ništa te naprave… Vidiš ih, a one prođu kroz tebe kao vruć nož kroz puter… Lagano… Skroz te prepolove. I onda te razmazuju kako ‘oće. Ne možeš im ništa.
Braniš se ti, kao, ne daš se…
Hehe, džaba je to, sinko…džaba!
Ma, isprevrću te, kao mače klupko vune. Ne znaš gde je levo.
Jeste, znam, nije zgodno…
Al’ šta ćeš?  Jače je to od čo’eka.
Mnogo jače, sinko…
Šta da radiš?
E, pa…
Ništa momče, baš ništa.
Prihvati stvari kako stoje i nauči nešto o sebi… I životu.
Valjaće ti.
Šta da  naučiš?
Sinko… Nisi baš jak u glavu, jel?
Da…
Hm… nauči da je život bojanka koju trebaš mudro obojiti. Lepim bojama. Tvojim bojama.
A, ponekad, pusti još nekog da doda neku svoju boju.
Možda ti ulepša sliku pa načini remek-delo.
Eto ti.
Odoh sad, a ti misli malo.
Šta?!
Glavom, sinko, glavom!

Mladen Hinić