Vila

Teram konje uz reku.
Moram brže! 
Ako me uhvate, mogu da berem kožu na šiljak.
Uzeh ih od onih vucibatina što me istukoše proletos. Goveda brdska!  Milo mi je što im ukradoh konje, ih. Al’ sad mi valja pohitati.

Istukoše me što sam ašikov’o sa curom jednom. Nije nikom obećana, al’ se onaj brav brkati nemerio da je ženi. Pa kako sam ja to mogao znati?
Ja ‘odo pred njenim prozorom danima, ne bi li je vid’o koji put, a banda me ščepa pa udri, udri, udri…
Izbiše me. A i nju iz moje glave. Šta su naumili to su i uradili.

A ja sam im rekao da ću se osvetiti! Mada, onako krljavijeh zuba, možda me nisu razumeli. Al’ rek’o sam pošteno.

E, sad se svetim.
To je banda mangupska, neće njima niko pomoć dati. A na mene niko sumnjati neće jer sam slabašan. Celo selo misli da sam šenuo od gladi jer ne jedem meso. A ja ga ne jedem jer mi smrdi.
I ukus mu je gadan. Fuj!
Gljive volim. I kupus sa krompirom. I voća svakakvoga. Al’ meso jok!

Teram konje galopom. Odmakosmo dobrano. Sad sam miran. Mogu malo i počinuti jer oni ne znaju staze ove kao ja.
Valjalo mi je sve šume upoznati da bih gljiva našao kol’ko mi treba. I upoznadoh.
Zato sad i mogu malo da odmorim. A i noć je lepa. Mesečina, k’o  fenjer na nebo da si turio…

Lepa ova rečica. Eno tamo i šuma ulazi u nju, kao da pita sme li da se okvasi malko. A eno i cure neke gde se brčka i praćaka no… ŠTAAA?
Šta je ovo?
Ko je to?
Šta traži ovde usred noći?
Sakriću se, ko zna kakva je mađija to.
Da nije vila šumska?
‘Oće one da se u reci okupaju pa lađare da zamađijaju i lađe im nasuku, čisto iz obesti.
Znam ja!
Al’, k’o da je pravo žemsko ovo. Kažu vile, one prave, dobre, izgledaju k’o pravo žemsko čeljade. I znadu da svog čo’eka tako slušaju da se onaj k’o kak’i vojvoda oseća. A ova je lepa, bela, kao pero labudovo, a oči joj se plave na ovoj mesečini, i sva mi je nekako…Hm.
Da nije već počela da me mađija?  Sav sam se nešto raskiselio, k’o loš opanak posle kiše.

Ej!  Bila vila il’ ne bila, žemsko je to. Pamet da ti zavrti, njoj je ništa.
Bolje mi je maknuti se otalen. Imam posla!

Ma…
Samo još jedared da bacim oko.

Ih, što ti je žemsko… Samo konje da otpustim pa se vrćem. Ne mogu se nagledati ovak’e vile.

Mladen Hinić

2 thoughts on “Vila

  1. Ех шта ти је Вила, немош ока макнут с ње а тек с ових редака, ко у вилинско коло се упредох…

    • Vila je čudo, dar, prokletstvo, a najpre je neophodnost koja čini život vrednim življenja.;)

Ostavite odgovor na wucicca Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.