Reči

Setih se tebe nedavno,
Nisam te video dugo…
Raziđoše se putevi naši,
Svako je svoj san jurio, život zaturio, dah izgubio a reči postideo.

Upoznao sam mnoga lica, mnoge ulice su čule za mene…
Mnogo sam reči poslao u vetar al’ ono malo pametnih se sačuvalo…nekako.
Tebi sam nemenio one od srca, da ogolim dušu, da otkrijem tajnu…

Ali nestade ti, otiđoh ja, i ne bi nikoga ko će da sluša,
ko će da čuje…
Ostaše reči same tamo.
Tumaraju, zveče, ne znače ništa!
Ja ih ispustih, ti ih ne uze..
Kao da ih se odrekosmo a ne rekosmo.

Možda jednom, ako preteknu,
stanemo i podarimo im smisao,
da one, krhke, ne ispaštaju, što mi pameti nemamo.
Možda su reči nešto znale što nije trebalo reći…a mi nismo znali šta jeste.
A možda su samo pobegle od nas, da ih ne sramotimo.

Mladen Hinić

4 Odgovora na “Reči”

  1. Ne, Mladene. Ovo je već drugi ili trći put kako mi tako odgovarš.
    Ništa nije slučajno. Vidi se to iz tvojih prethodni postova.
    Samo ti piši. Pozdrav! 🙂

    1. Zahvaljujem, zaista. A ovaj tekst se sam pisao. Imao sam drugo na umu kada je počelo pisanje, a onda se otelo kontroli i eto… Možda nije slučajno, ali nije skroz ni mojom voljom. A voleo bih da jeste. 🙂
      Pozdrav!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.