Vlasništvo

Ima nekih dana kada ti je sve potaman. A ima i onih drugih…
E, jedan od tih drugih se zbio nedavno.
Krenuo na posao, kao i obično, spreman i oran da pružim maksimum. Umio se, obrijao, i sve kako je red… Izlazim iz zgrade, idem ka kolima, i imam šta da vidim. U stvari, nemam šta da vidim. Nema mi auta! Aaaaa!!! Ukradoše mi kola, lopovi!
Za one koji ne znaju, to je veoma stresan trenutak. Saznanje da ti je vozilo ukradeno nije ni malo prijatno. Ni malo! 
Dobro. Prvi šok je prošao. Sada treba oporaviti sistem i neutralisati izazivače stresa.
E,sad… Izazivač stresa nisu lopovi, nego moje poimanje vlasništva nad stvarima. Moje shvatanje da je auto moj i samim tim mora biti u funkciji mojih želja. Ako ja hoću da on bude tu gde sam ga ostavio, on to mora i da učini.
Posle se ispostavilo da sam prethodne noći parkirao auto u susednoj ulici ali to nema velikog značaja za priču…
Značajno je to da vlasništvo shvatam previše ozbiljno. I siguran sam u to da stvari po sili zakona pripadaju meni. Moje su!  Ne zamaram se činjenicom da sve to što imam može sutra da nestane. Nema veze to… I dalje je moje, iako ne postoji više.
Strašno!
A sad da se prebacim na ono kada mislim da je neka osoba moja. Žena, devojka, drug, komšija, brat…
Pa ni ja nisam uvek sav svoj!

Misliš da je nešto tvoje?
Razmisli opet.

Mladen Hinić

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.