Detinjstvo

Sedeo je na podu praznog stana. Gledao je u plafon primećujući pukotine koje su mu pričale o detinjstvu. O njegovom detinjstvu. 
O periodima bezbrižnosti i periodima prisilnog guranja u realnost…
O trenucima sreće i smeha, i onim trenucima koji kao da traju, i traju, i nikakao da nestanu a bolni su…
O minutima radosnog iščekivanja lepe vesti i suzama koje teku unutra, same od sebe, nateranih da krenu zbog osećaja nemoći, tuge i pretrpljene nepravde…
O običnom detinjstvu a ipak neobično njegovom.
Jer, to jeste samo njegovo detinjstvo i pripada mu kao što ništa drugo nikada neće. Nikada!

Imao je detinjstvo i sad ga se priseća. Možda bi poželeo da neke stvari u njemu izmeni, ali ne može. Čini mi se da misli da ga je detinjstvo odredilo kao osobu kakva je sada.

Nije previše srećan tim saznanjem, ali može mu koristiti kao roditelju. Da pomogne svojoj deci da imaju detinjstvo sa manje loših trenutaka nego njegovo.
Samo…
Mora da pripazi da ne napravi veću štetu nego korist.

Ipak to nije njegovo detinjstvo.
Njihovo je.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.