Čovek? Životinja?

Kada ti dan počne buđenjem onda je dobro.
Sad, ti misliš, pa kako može drugačije? Vidiš, može.
Ima situacija kada ti počne dan a da se još nisi probudio. Ustaješ iz kreveta, bauljaš po kući, juriš čarape, umivaš se na brzinu… I ne doručkuješ, nego odmah u akciju. Verovatno kasniš negde, ili žuriš da odradiš nešto što je već trebalo biti gotovo. Kakogod, ti se još nisi probudio a dan ti je počeo. I nema vraćanja. Samo napred. Pa se ti razbuđuj u hodu, ili u trku.

E, takvih dana ima previše… Ne volim te dane. Nisam svoj tih dana. Treba mi time-out.

Mada…
Ti dani mogu doneti mnogo dobrog. Tada si prinuđen da deluješ kreativno, da se prilagođavaš situaciji i savladaš prepreke ne razmišljajući previše o njima. Tada instinkt dolazi do izražaja. Tada, najviše tada, možeš upoznati sebe. Ko si, šta si, gde si…
Izbačen iz zone komfora, moraš delovati na polju koje ti nije prijatno. To te tera da tu neprijatnost prevaziđeš i uvedeš se u situaciju koja ti odgovara. Ovde, u ovom trenutku, nisu bitni ni početak ni kraj, bitan je put. Taj put od stanja neprijatnosti do spokojne situacije je ono što ti daje priliku da budeš ti. Ako malo uključiš mozak, shvatićeš da tvoje istinsko biće nadilazi tvoju pojavnost.
Ušuškan si, umrtvljen,i dosta toga ti odgovara… Ali kada si nateran da se boriš, da deluješ kao čovek, onda to i postaješ. Čovek ovde ne označava moralne karakterisike koje su vaspitanjem usvojene već isključivo ljudsku prirodu lišenu bilo kakvih skrupula.
Što je situacija ozbiljnija, manje je morala u nama.
To ide tako.

Otkriću ti jedno moje zapažanje.
Svi mi možemo biti životinje.
Oni loši su krvoločne životinje.

2 thoughts on “Čovek? Životinja?

  1. Odličan tekst. Da sam ga čitao pre godinu dana, složio bih se sa svime što si napisao. Sada, godinu dana od kako sam počeo da se preispitujem, uviđam svoje greške i da aktivno radim na njihovom uklanjanju, ima stvari o kojima malo drugačije razmišljam.
    U situacijama u kojima moraš da deluješ (recimo da se radi o poslu i stresu na istom) ne postaješ kreativan. Samo jedan deo tvog bića postaje takav, to jest, onaj deo koji kontroliše nagon za samoodržanjem. Tu se radi o kreativnosti preživljavanja, izbegavanja (bežanja od) stresa i pronalaženje izlaza.
    Tako da si u pravu, tu postajemo životinje, kontrolu preuzimaju oni praistinkti. Sasvim je u redu tako nešto, samo što vremenom, ukoliko nas takve situacije prate iz dana u dan, počinjemo da se otuđujemo sami od sebe, postajemo automatizovani, tako da tu više nema govora o nekoj kreativnosti. Naše pravo biće pati, dok se mi tešimo da imamo kontrolu nad sobom i situacijama koje nam se događaju.
    Ne bih da te obeshrabrim, samo sam hteo da kažem da je neki dan time-outa sasvim u redu. 😉

    • Hvala ti puno. Shvatio sam, s godinama, da put vodi napred a ne nazad, tako da…
      Idemo dalje, i negujmo ljudskost.

Ostavite odgovor na MLADEN HINIĆ Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.