Oprosti mi…
Sebičan sam.
Volim te zbog sebe a ne zbog tebe.
Svaki tvoj pogled sam ukrao i sakrio negde… Kada je bilo zgodno, uzimao sam ga i obožavao ga. Čuvao sam ga za sebe. Pretpostavljao sam da tebi više nije potreban. U stvari, nije me baš zanimalo da li ti je potreban jer ja sam ga očajnički želeo. Zato sam ga krao. Svaki put.
Svaki tvoj osmeh mi je srce radovao, kao da me one tople letnje kiše miluju po licu koje je sprženo suncem vapilo za kapljicom vode. I njih sam ti
krao.
Svaki tvoj pokret sam duboko u sećanje ostavio.
Nisam želeo da prestaneš da se krećeš jer si tako lepa kada ka meni hodaš…a ja te volim više  svakog sekunda koji nestaje i pušta te da mi priđeš.

Volim te ne zbog tebe nego zbog sebe, jer…lepo mi je dok te volim.
Baš!