Jasno je

Krenu neke struje od malog prsta uz šaku, na gore… Pa me drmaju kroz podlaktice sve do lakata! Uh! U trenutku se zabrinem, ne znam šta je…
Onda nastave… Penju se uz nadlaktice, tu sam već ukočen, pa kad zaviju iza ramena i krenu ka kičmi, tad mi je već jasno da nemam gde.
Nemam vremena ni za misao više, jer se te struje takvom silinom spoje u nekom od vratnih pršljenova da se kapci više ne zatvaraju.
Kad grune neka implozija, eksplozija, šta li je, pa samo od jednom, istovremeno, struja krene niz kičmu ka dole i uz kičmu ka glavi, onda više ništa ne znam. U glavi lom! Kao da je mozak pur pena, pa naraste brzo i tresne o kosti lobanje… Mislim da bi izleteo napolje da može.
A u telu, preko kičme, struja ih taknula pa svaki mišić se drma, trese, poskakuje… Čini mi se, da imaju noge, ti mišići bi pali na kolena odmah. Organi kao da menjaju frekvenciju na kojoj vibriraju, sa kiloherca skočiše na megaherce…
A oči…
Oči samo upijaju i ne trepću…
Ne rade za telo, otkazale poslušnost.
Gledaju, ne mrdaju, fiksiraju…
Rade za dušu.
I tad mi je jasno da mi se sviđa.

2 thoughts on “Jasno je

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.