Kretanje

Gledao je u žar cigarete… Dugo i uporno. Gledao je sve dok ga je bilo. Onda je tu cigaretu bacio u otpatke i zapalio drugu rekavši mi:“Vidiš da mogu da ne pušim ako tako hoću iako osećam dim cigara. Mogao sam i da ne zapalim ovu drugu ali sam baš hteo da je zapalim.“

Nisam mu ništa odgovorio. Samo sam nastavio da hodam. Sustizao me je govoreći nešto o snazi volje i fokusiranju na želju… Ili nešto slično.

Nisam ga baš pomno slušao jer…
Toliko me je iznervirao sa tom glupošću koju je lupio da sam poludeo!
„Pa nije važan taj trenutak čoveče. Konju jedan!
A gde je tu kontinuitet, istrajnost, linearno kretanje od lošeg ka boljem…? „,rekao sam mu to zažvalivši toliko da sam ga popljuvao.

Izbečio se.
„Prvo, nemoj da se pljuješ, drugo, šta se ti dereš na mene i treće, šta lupetaš?!? Kakvo kretanje, istrajnost i šta si još ono rekao? Pa ti si mi pričao da se menjamo svakog trenutka, da danas nisam onaj isti od juče, da primam neke spoljne uticaje i da se menjam stalno. I, da, ti si mi držao predavanje o tome kako je jedino promena stalna a život je kretanje!“, reče on i lupi mi ćušku.

Dobro je uradio. Ta ćuška mi je legla k’o budali šamar.

Zbog zadovoljstva trenutim postignućem, zaboravio sam da je jedina konstanta u životu menjanje. I da novi ciljevi čekaju iza onih starih.
Pitanje je samo kada ću prestati da želim da tražim novi cilj. Tek tada ću prestati i da se krećem. I tada će život stati.

Dobro jutro

Budim se dok još mrak drema okolo. Ustajem nevoljno i gledam po sobi. Vidim samo deo slike na zidu, suprotno od kreveta, koja je samo ovlaš dodirnuta svetlom ulične lampe. Odlazim u kuhinju i stavljam dve navršne kašičice sveže mlevene kafe u njenu šolju. Prelivam kafu umalo kipućom vodom i uživam u tom prelepom mirisu davno izgubljenih trenutaka radosti. A bilo ih je uz prvu kafu…
Biće ih još.
Dobro jutro.