Budim se dok još mrak drema okolo. Ustajem nevoljno i gledam po sobi. Vidim samo deo slike na zidu, suprotno od kreveta, koja je samo ovlaš dodirnuta svetlom ulične lampe. Odlazim u kuhinju i stavljam dve navršne kašičice sveže mlevene kafe u njenu šolju. Prelivam kafu umalo kipućom vodom i uživam u tom prelepom mirisu davno izgubljenih trenutaka radosti. A bilo ih je uz prvu kafu…
Biće ih još.
Dobro jutro.