Čekam da dođe.
Siguran sam da će stići.
Dugo je čekam već.
Predugo…
Mora doći, jer…šta ću ako ne dođe?
Ne!
Neću da mislim o tome!
Jednostavno mora doći.
Jer je čekam.
Jer je dugo čekam.
Iščekujem je od onomad…
Bacam poglede iza ćoška ne bih li je ugledao pre nego što stigne.
A znam da ne ide to tako.
Al’ šta ću?
Spora je…pa rekoh, ajd’ ako je vidim da stiže, da je poguram malo.
Znam da će doći, ne brinem…
Neki bi rekli da se ona ne čeka, nego je juriš.
Hm…?
Ako je sad pojurim i odem odavde, a ona dođe baš kad ja odem, šta ću?
Ne.
Sačekaću ja još malo.
Doći će.
Mora da dođe.
Doći će, uhvatiće me za ruku i reći će mi: tvoja sam!
To čekam.