Simpatičnost

Ima ljudi kojima nisam simpatičan. Ima i onih koji me baš ne vole. Ne mogu očima da me vide.
Kako je to moguće?
Sebi sam baš drag. Dobro, nije da mogu svaki dan da podnesem samog sebe ali globalno, volim sebe. Smatram da sam skroz ok lik.
E sad… Kako da shvatim da me neki ne gotive ni malo?
Zašto bre?
Možda zato što me ne poznaju?

Ne treba mi da sam svima drag. Nije to rešenje. Ali možda bih baš hteo da sam simpatičan nekom kome nisam. Kako to da preokrenem ? Kako da se dopadnem takvima?
Verovatno bih morao prvo da saznam zašto im nisam omiljen lik. A potom da to saznanje upotrebim da bih promenio situaciju. A situacija je: njihova perspektiva o meni ili moja osobenost (karakterna distinkcija, posebnost ličnosti, itd…).
Znači…
Morao bih da se upoznam sa njihovim životnim filizofijama, da shvatim način njihovog poimanja životnih vrednosti, da saznam područja njihovih naklonosti, da uočim nijansiranost  posebnih ukusa svakog od datih ličnosti i ko zna šta još…
A potom, da se prilagodim svakoj od tih specifičnosti, da probam da iz njihove perspektive predstavim svoje kvalitete u najboljem svetlu, da objasnim nivo kompatibilnosti naših zajedničkih perspektiva, i sve to da bih prvo prestao da budem nesimpatičan.
Zamoran proces, a?
Ma šta me briga za takve likove?
Ne voli me?
Zabole me… uvo!
Ko da se bakće sa celim svetom?
Kao lud sam ako ne budem svima omiljeno biće!

E… a onda…,dođe vreme da pošalješ svoj C. V.  potencijalnom poslodavcu.

Budala i Čovek

-Počeo rat!
-Jellll?
-Čitaš li ti novine, čoveče?!
-Jok.
-Pa gde živiš ti bre?  Sve vesti zvone samo o tome. Rusi krenuli!
-Ajde?
-Jel ti to mene malo… ono?
-Ma kakvi… Znaš mene.
-Pa zato i pitam, što te znam. Tebi kao da je svejedno?
-Moguće, moguće…
-Ti si stvarno društveno neodgovorno biće. Ti nisi osoba. Konju jedan indolentni!
-Dobro, osobo, života ti, reci mi kako ćeš se ti prilagoditi novonastaloj situaciji?  Krenuli Rusi, počeo rat, i šta ćeš sad ti da radiš? ‘Oćeš u dobrovoljce? Dobrovoljni ubica nepoznatih muškaraca, žena i dece bi da budeš? Ili ćeš samo da ih ranjavaš? Šta ćeš?
-Pa neću… Ali moram nešto da uradim! Ne može se samo sedeti i ne raditi ništa!
-Naravno… Puni su neobeleženi grobovi takvih kao ti. I žrtava tebi sličnih. Onih koji hoće ratom, krvlju, smrću da rešavaju probleme. Da li si čuo, nekad, da mržnja rađa mržnju? Da ljubav širi vidike? Da je lepše voleti nego mrzeti? Da li si osetio zadovoljstvo kada si nekom učinio nešto dobro? Da li znaš koliko košta dečija suza? Ona ide na naplatu dušmaninu direktno na dušu. Hteo to ili ne, ta će te suza udaviti ako si je izazvao.
Svako oružje, osim ljubavi, je neprihvatljivo u mom svetu! I baš neću da mi se život i um zagade tvojim vestima o ratu!
Ostavi me na miru da volim!!!
-Ti si, bre, Budala!
-Možda… A ti ćeš se postideti jednom zbog tih reči i misli…ako si makar malo Čovek.