Dilema

Ponekad pomislim da je bolje da ne počinjem nego da prolazim sve što treba da se prođe da bih došao do završetka nekog poduhvata. Nekako je lakše reći „ma daj…ko će sad sa tim da se bakće? Drugi put… “
A ponekad se i setim one čuvene rečenice „da bi nešto završio moraš prvo da počneš.“
To je tačno… Ali zašto da počinjem ako ima o-ho-ho da se rmba?
Ja već znam da ima da prošištim k’o ekspres lonac dok dođem do cilja. A nisam siguran da je put vredan destinacije.
Moram da priznam da ponekad imam takvu dilemu.
Međutim, saznao sam da je život kao sistem povezanih sudova, ovde malo dodaš a tamo negde ti se praznina popuni baš fino. Ne vidiš tako daleko sada ali videćeš kad dođe vreme. Jedino što ti treba jeste vera. Moraš verovati da će ti se vratiti sve što uložiš. Jer hoće! Zaista hoće. Samo veruj i ne traži nagradu jer nagrada je stigla čim si doneo odluku da počneš.
I još jedna stvar…
Izgleda da nikada ne radimo za druge nego uvek za sebe. Na ovaj ili onaj način. Zato radi najbolje što umeš i biće kako valja.
E, sad, pošto sam ovo lepo napisao, mogao bih i ja da pročitam i pokušam da uradim nešto tako.

Možda mi i uspe;)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.