Čekanje

Ama…! Moje su ga oči gledale kako je tog jutra išao do vrela po vodu. Nije žurio. Noseći vedro za vodu, kretao se lagano. Išao je uz brdo, do onog tamo šumarka, pa oštro levo, za stenom onom što se nadvila nad proplankom k’o nevolja, pa posle toga još u šumu. Tamo je vrelo, jedino koje u ovo doba godine nije presušilo. Pa u šumi je, nema tol’ko sunca, ne presuši lako.
E…

Jes’, jes’, otiš’o je po vodu i nije se još vratio.
A čekamo ga, šta ćemo… Pa mora se vratiti. Nema gde tamo da ode.

Ma ne možeš zalutati u toj šumi.

He-he … Vi gradski ljudi mislite sve će te u šumi pojest ‘.
Nije to baš tako… Ne jede šuma čoveka no zverinje. A zverinja većeg od čoveka nema.
Naša šuma, da, da… Ma znamo joj svaki pedalj.

Pa… Od lanjskog svetog Ilije. Baš tad je otiš’o.

Jes’,jes’, ima više od godine…

Ama kako to? Pa mora doć ‘! Ne možeš tek tako otići da se ne vratiš. Imaš ti posla ovde. Nema ko drugi da radi tvoj posao nego ti.

Ne, ne… Ne biva to…

Slušaj ‘ćeri… Prvog mi je sina odnio onaj rat. Smiljku mi, to mi je ‘ći bila, odnela sušica, Vučinu mi uze luda glava njegova… Ovaj mi mora ostati! Razumeš?  Mora!!!
Pa šta ću ja na ovom svetu ako i njega ne bude?
Ne, ne… Vratiće se on. Čekam ja…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.