Obukao sam se…
Nemarno.
Obuo sam se…
Nevoljno.
Izašao sam napolje…
Ne znam zašto.
Hodao sam ulicama i mislio o ko zna čemu…
Umorio sam se od hodanja.
Seo sam na klupu.
Legao sam na tu istu klupu posle par trenutaka.
Uneredila me ptica.
Siguran sam da je bio kondor.
Obrisao sam samo oči i čelo.
Sunce se zažarilo.
Osetio sam ukus slobode i odbojnosti istovremeno.
Koračao sam sporo.
Bio sam sve usamljeniji u gradu prepunom ljudi.
Imao sam vremena da shvatim…
Usmrdeo sam se od dokonosti. Osećalo se.
A i kondor je pomogao.
Mladen Hinić
