Znala je da će izaći čim se on vrati sa posla.
Znala je da nije zaboravio njen rođendan.
Tiho je likovala jer je istrajala da ne reaguje na njegove izjave da baš tada ima neodložan sastanak sa upravnikom.
Znala je koga ima pored sebe. On ne bi dozvolio sebi da je na taj način razočara.

Dan je odmicao lagano a tako je rasla i  njena radosna uznemirenost očekivanim. Hoću da kažem da je očekivala nekakvo prijatno iznenađenje samo nije znala kakvo. Nije joj bilo previše bitno. Ona ga je volela a on je nju obožavao. Ne može loše da ispadne.

Vožnja do kuće je trajala par sekundi, činilo joj se. Planirala je da obuče haljinu koju je juče kupila, cipele sa visokom štiklom, neka bež nijansa, i da ne stavi nikakav nakit. Ovo zadnje u slučaju da joj je kupio nešto od đinđuva pa da ne bude nezgodnih trenutaka skidanja starog i stavljanja novog, koje razbija romantiku.
Ušla je u stan koji je bio svetao i izula je čizme pošto je zatvorila vrata. Uz uzdah olakšanja je zakoračila prema dnevnom boravku prolazeći kroz predsoblje.
Volela je to predsoblje. Ima neki starinski šmek. Beli zidovi na kojima je samo veliko ogledalo, prastari čiviluk i zidni sat kupljen u starinarnici negde preko…

Drugi korak je bio ispraćen glasnim vriskom. Otrčala je do stola, uzela papir i krejon, I na brzinu nešto naškrabala.

Izletela je iz stana noseći čizme u rukama…