NJOJ 

„Upomoć!!!  Ja sam se zaglavilaaa!!! „,

galamila je bezuspešno. Niko je u tom trenutku nije mogao čuti jer je njen glas bio okovan panikom. Jedva bi je čuo neko i da je  pored nje.

U stvari, nju je poražavala činjenica da je šansa da provede rođendan sama naglo porasla. To nikako nije mogla da podnese.
Počela je da plače. Plakala je kratko a onda je obuzeo bes. Skakala je po liftu urlajući svakakve reči bez smisla.

Sva energija koju je imala se ispraznila u tim skokovima i prilikom poslednjeg doskoka nešto je palo sa plafona starog lifta.

Koverta.

Požutela i neotvorena.

Uzela je tu kovetru i začuđeno je gledala. „Odakle ovo? “ pitala se. Na poleđini koverte je nešto pisalo.

Srećan ti rođendan ljubavi jedina“ 

„Meni?

Ne! Nemoguće da je ovo meni namenjeno.

Ali nije otvoreno.

Možda nije namenjeno meni ali… Otvoriću ga! Ipak je meni danas rođendan. “ Izgovarajući te reči energično je lupila petama o pod i odjednom je sa plafona popadalo mnogo koverata, papirića, uvelog cveća i poneka buba.

Uz glasan uzdah prestala je da svoju situaciju posmatra kao lošu. Sada je pred njom bila literarna avantura kojoj se nameravala predati otvarajući onaj koverat koji nije bio namenjen njoj… ali možda i jeste.

Na požutelom papiru savijenom na četiri dela, na zaglavlju, lepim i čitkim slovima pisalo je:“NJOJ

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.