Trenutak 

Gledam je kako iskoračuje na kolovoz. 

Svesno. 

Ne toliko odlučno, ali ipak… 

Pogledi nam se sreću. Vidim izmaglicu u njenim očima koja se ne diže… Neprozirne su… Nema nemog odgovora na neizgovoreno pitanje. 

Nemoćan sam a toliko je moći u mojim rukama sada. Mogu da je sklonim sa ulice jednim skokom. 

Da li ću je tako spasiti? 

Zašto se odlučila na taj korak? 

Zašto sam ja video to? 

Da li joj je život postao pretežak?

 Da li je meni postao pretežak?  

Da li je starost dosadna ili mučna? Da li je bol neizdrživa? Da li sećanja blede ili jače stežu? Da li je život privatna svojina ili opšte dobro? 

Kamion je na treptaj oka daleko od nje i na nizbrdici ne može stati pre nego što je udari. 

Čija je odluka o životu i smrti? 

Njena, koja odlučuje da je dosta, ili moja kojem se krv ledi od ponuđenih opcija? 

Moja? 

Moja! 

Kako moja bre?! Zašto moja? Kakve ja veze imam sa tim? Pa samo sam prolazio tuda. Slučajno. Pa tuda skoro nikad ne idem. 

I sad treba da skočim? 

Pa da… To je baš jednostavno. Samo da skočim i eto… 

Hm… 

Dobro… skočiću. 

Ali ne zato što sam dobar već zato što ne mogu da istrpim budućnost u kojoj sam bio statista. Budućnost u kojoj je život ludi ringišpil a ja stojim ispred luna parka i samo gledam sve to… 

I dobro sam se setio zašto treba da skočim i spasim je, jer bi ostatak života verovatno proveo kao osoba koju ne bih mogao da podnesem. 

I, na kraju, ne spašavam ja nju nego ona mene. 

E, svašta… 

2 Odgovora na “Trenutak ”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.