Prošlo je

Hteo sam da ti kažem nešto sinoć.

Nisam hteo da odem na spavanje ponovo sa tim u duši. To mi, ionako, ne bi dalo da spavam kako valja.

A ti si bila umorna.

Prvi put si bila umorna tako da nisi osetila da bi želela da saznaš šta imam da ti kažem. A možda i nisi želela?

Doći ću.

Pričaćemo.

Rastaćemo se nekako.

Ne znam da li ću ti reći ovo što sam imao na duši ove noći.

Ali znam da ću ti reći da je bilo mnogo lepog među nama. Da ti želim samo sreću, da si divna žena…

Znam da ću biti tužan. Mnogo tužniji nego sada. I znam da će vreme raditi svoje. Možda sporo, ali će raditi.

I proći će…

I znam da se ništa neće vratiti. Ni vreme, ni osmesi, ni osećanja.

Jer je prošlo…

Zuckerwasser

Galama. Dreka. Bubnjanje u ušima. Hladan znoj. Trnci koji galopiraju uz kičmu. Lupanje srca. Oznojeni dlanovi. – „Da nije pritisak?“ Možda, kažem… Mada će pre biti da ljubav, usled udara nekog vetra, razgoreva vatre u srcu, čiji plameni jezičci peckaju udaljena mesta u kojima je ego našao skrovište. – „… Ma ipak ti proveri pritisak. […]