Sivilo

Dani koji slede su prilično neželjeni. Nikada ih nisam poželeo. Biće teški, tmurni kao kišni oblaci… Jer mi je Sunce otišlo.

Ostalo je samo sivilo.

Čežnjivo bacam poglede u prošlost i ništa ne shvatam. Gde sam pogrešno skrenuo? Da li me je neki kružni tok zbunio, ili je to bio vrtlog koji me je bacio na stranputicu ? Kako sam mogao da ne vidim takve vetrove koji te nose tamo gde putevi vode u ništa?

Poraz za porazom se niže u pokušajima da pronađem stazu pobednika a vreme ide i ostavlja duboke rane na duši. Misao mi izlazi iz te ranjave duše i ne može biti drugačija nego tužna. A tužna misao vodi tužan život.

Tuga služi da omekša otvrdlu dušu koja je, izudarana, počela da steže srce pa od čoveka polako stvara zver. Tuga je osećanje koje te može i vratiti ljudima ako završi svoj posao kako valja. Ali tuga mora da ima pomoć neke divne žudnje koja će je usmeravati jer inače nikada duša neće omekšati i nikada srce neće kucati srećno.

Dani će biti sivi jer mi je i misao takva. A imam je samo jednu.

I želju jednu.

I čežnju ogromnu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.