Rast

Lepo izgleda ovo jutro kroz prozor. Grane drveća se njišu na vetru i sunce čiji zraci se odbijaju od još uvek zelenog lišća čine da prizor koji gledam bude prilično uzbudljiv. Kao neka ruska bajka koja je pretvorena u crtani film, a koje sam imao prilike da gledam dok sam bio dete, na zimskom raspustu. A to je bilo davno.

Sad, kad sam prilično mator, više ni TV ne gledam. Nekako mi ne prijaju sve te slike i poruke koje sam prinuđen da primam dok su mi oči prikovane za ekran. Možda pogledam neku utakmicu i to je sve. Čisto da malo odmorim mozak od gluposti koje se talože u njemu.

A borim se i sa kilažom. Bez obzira na to što imam teške kosti i teške misli koje, nedvosmisleno, doprinose višku kilograma, zar ne, još uvek vidim disproporciju u svom izgledu. Toliko dugo imam tu borbu da mi je već i dosadilo da pričam sa ljudima o tome. Čudno me gledaju kad im kažem da nisam debeo nego sam nizak za ovu težinu. Prosto sam naglo prestao da rastem a nisam prestao da se širim.

I tako, vreme mi prolazi u nadi da ću nastaviti još malo sa rastom, pa da svima dokažem da nisam lud.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.