Jesmo li rekli sve?
Možda…
Činjenica koja mora da se poštuje je ta da je tišina stigla. Ćutanja su nadvladala radosna šaputanja. Nestale su reči a ostaće sećanja. Neka lepa, a neka ne baš lepa. Svakako su moja, pa ću se i boriti sa njima.
Znaš da je gotovo kad ti ostanu samo sećanja. I kad ti kaže „volim te, ali…“ E, tad si siguran da si ćao.
I, šta da radim sad?
Ionako nisam mogao da se pohvalim nekom bistrinom, ali tek sad nisam pametan.
Idem dan za danom, tako i život ide.
