Noću je teže

Noću je teže.

Kad ugasim svetla i tv, i kad ostanem sam u četiri zida, kao da me sva tama sveta čvrsto stegne i ne da mi da dišem. Osetim svu težinu samoće koja me lagano slama. Iz noći u noć. Pritiska mi srce i gnječi dušu. Lagano, da ne urliknem na glas nego onako, u sebi, da vrištim od bola. Suze mi teku ka unutra, ka duši, i peku je svake noći. Zbog toga i sanjam ružne snove.

Noću je baš teže.

Prevrćem se po krevetu ne bih li nekako zbacio svu tu težinu sa sebe ali ne ide… Uzdasi su mi plići. Znojim se više. Ujutru sam mokar. I posteljina je mokra. Kao da se borim u ringu 15 rundi. Mada, meni u snovima sva ta borba teže pada nego što bi mi u zbilji palo tih 15 rundi.

Noću je mnogo teže.

A nemam pomoć. Moram sam da se izborim, znam to. A nije mi do toga. Samo bih se zavukao u neki ugao sobe gde dopire malo sunca. Malo da me greje. Ne treba mnogo, samo da osetim malčice topline…

A evo dolazi još jedna noć.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.