San

Viđam je samo u snovima. Čak i tamo odlazi od mene. Ne mogu da joj priđem.

Nalazim se na nekom prašnjavom brdskom putu i okrećem oko sebe da vidim gde sam. Pusto je. Nema vetra. Zbunjen sam. Tek je počelo da sviće ali sunce se još ne vidi. Na uzvišici iznad mene, na tački gde se tlo miluje sa nebom, vidim nju kako se sa blagim osmehom lagano pomera u ritmu otkucaja mog srca. Ne vidi me. Pokušavam da je dozovem dok se iznenađujuće teško krećem uz brdo. Koraci su mi sporiji nego što želim i svaki moj pokret je usporen. To me zbunjuje i uznemirava. Osećam kako mi se ubrzava puls. Dozivanje ne uspeva jer moj glas se ne čuje. Pošto počinjem da shvatam da je situacija po mene veoma nepovoljna, odlučujem da svu snagu usmerim ka bržem kretanju prema njoj. Koraci se pretvaraju u trk, glasa i dalje nema ali kao da će da se prolomi iz mene uskoro, dok vetar koji iznenada diže prašinu prilično otežava moje pokušaje da dođem do nje. Ona počinje da se okreće leđima prema meni, osmeh joj nestaje sa lica, moj glas se najzad čuje ali ga vetar odnosi na suprotnu stranu od nje. Ja sam joj sve bliži i odučniji da dam sve od sebe da je stignem, koraci su kratki i usporeni ali imam snage da izdržim, sve glasnije je dozivam, pluća su mi puna kiseonika i znam da mogu da dođem do nje… U trenutku kada uprkos jakom vetru i ogromnoj količini prašine koja se okomila na mene, uspevam da dođem na korak od nje, kad pružam ruku ka njenoj, ne bi li je uhvatio, ona pravi iskorak ka drugoj strani brda na kojem se nalazimo i ja je više ne vidim. Nestaje u nekoj vrsti loptaste izmaglice kroz koju ne mogu da razaznam ništa. Dozivam je snažno, derem se iz sveg glasa ali ta lopta se, zajedno sa njom, velikom brzinom spušta niz padinu i nestaje iz mog vidokruga.

Ne znam…

Možda da pokušam da sanjam malo bolje. Ovako baš nema neke razlike između jave i sna.

I ne spava mi se kad su snovi ovakvi. A java je neizdrživa.

2 thoughts on “San

  1. Kroz bol gubitka, snovi postaju odraz neizdržive jave…
    Ove noći delim osećaj, bole i snovi i java…
    I nije lakša ni spoznaja, da se nekom negde isto dešava.

    • Nije, ali proći će… Sve prolazi. To je život. Stalna promena, stalno kretanje… Uvek osmeh na lice i samo napred.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.