Srce

Moje srce puklo je na dvoje…

A obe polovine odavno su tvoje.

Radi šta misliš sa srcem na pola…

Bude li kod mene, uvenuće od bola.

Stavi ga na jastuk, kraj tebe, da spava,

nek mu treptaj tvoj, strah razvejava,

nek mu kosa, nežno, pređe preko rana…

Nek oseti jutrom, toplinu tvoga dlana.

Pošalji mu pogled sa smirajem noći,

ne daj, da se bolno, guši u samoći.

Meni, ono, više ničemu ne služi.

Neka ga sa tobom, sa tvojim da se druži.

Ta su srca bila, jedno baš za drugo,

i htela su zajedno smejati se dugo,

i mogla su dočekati starost da nam mahne…

Ali toga nema kad ljubav izdahne.

Na pola je puklo ovo srce moje.

Kod mene je bilo , al’ ono je tvoje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.