Boja ljubavi

Tamni oblaci nabrekli od kiše, na sivom nebu bez sunca. Osećam njihovu ogromnu snagu kojom će potopiti ovaj moj svet. Otvoriće se i ispustiti sve te kapi koje peku kada dodirnu kožu. Bol će biti nepodnošljiva. Jaukom bez glasa ću oglasiti svaku kap koja me pogodi. Ostaće ožiljci na koži koji će kao mozaik dati mom telu drugačiji izgled. Izgled nekakvog krečnjaka koji se kruni pri svakom naletu vetra. A vetar će me oblikovati po svojoj volji… Skinuće ovde, tamo će ostaviti, i biću sasvim novo biće. Od mene će nastati nešto na šta se ni drvo neće naslanjati. Ni hlada neću imati, ni senke moje neće biti jer će se i sunce, zgađeno prizorom, od mene kriti iza oblaka.

Tamni oblaci, puni te uzavrele kiše, me čekaju da izađem na proplanak, koji je nekada bio prelepa zelena livada a sada je, meni u čast, postao jalovište. Nedostojan svih boja, osim tamnih nijansi sive, drugačiju pozornicu za svoju predstavu nisam ni mogao imati. Svoju zarđalu dušu sam predao na oltar Nespokoju i zakoračio u nemi film svoje večnosti, u kojem nema drugih glumaca sem mene, nema svetlosti na sceni i nema scenografije.

Tamni oblaci ispustiše plamene kapi, i dok one putuju ja gledam u sebe i tražim boju koja me može spasiti ovakvog usuda. Treba mi da bih obojio ovaj čemerni tesnac sudbine u koji sam zapao, nijansama života i sreće. Samo je jedna boja koja to može.

Boja ljubavi.

A ja je imam!

Njoj sam je ostavio.

Da mi je čuva.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.