Kada padaš u očaj onda se to dešava brzinom slobodnog pada, pravo ka dnu provalije života. I ne shvataš šta ti se dešava. Pa onda lepo tresneš o sav onaj krš koji si pobacao tokom života i izlomiš se kao čips na dnu kesice. E tako…
A samo jedna pružena ruka može sve da promeni.
I sada, pošto sam pošteno izlomljen, nadam se toj ruci jer mi samo ona treba.
To je sve što mogu. Da se nadam. Jer sam ne mogu da se pomerim sa dna ove provalije.
