Promena tona

Ofarbali su je na brzinu. Nije obraćala previše pažnje na frizuru, samo je nehajno rekla: „U redu je…“, dok je gutala redove ispisanih slova na tajanstvenim pismima. One izrasle sede su bile pokrivene ali oblik njene frizure nije odgovarao njenim godinama a nije odgovarao ni prilici. Rođendanska frizura ne treba tako da izgleda. Natapirana do besvesti, sa pobeglim pramenovima koji se spuštaju niz njen ne toliko atraktivan vrat, frizura nije bila prizor zbog kojih bi se nekome sa usta iskrao dah oduševljenja. Ali, kao što rekoh, ona nije marila… Čitala je besmislice zaljubljenog i upalšenog čoveka koji izgleda nikada nije imao hrabrosti da onoj koju voli to i kaže. Ubijala se kvaziromantikom, čekala je suze da joj poteku, želela da se oseti tako voljenom ali čak ni uz sav napor nije uspela da se empatički poveže ni sa piscem niti sa dotičnom damom koja je bila subjekat obožavanja ( ako kažem objekat rizikujem da budem proglašen za seksistu, pa zato to i ne kažem ).

I tako, posrćući na putu do stana, jer nije gledala kuda ide, ona je tiho patila zbog toga što ne može da oseti svu tu emotivnu patinu ovih pisama i pitala se da li je ona postala neka vrsta, za osećanja, onesposobljene osobe…

Nije primećivala ništa oko sebe, nije znala ni koje je doba dana, ni kuda hoda, mada je po automatizmu upalila svetlo čim je ušla u zgradu i pozvala lift u kojem je do skoro bila zarobljena. Ništa se nije desilo sada sa liftom, stigla je do svog sprata i prilikom otavaranja vrata je pročitala poslednje redove pisma:

„…i sve one radosti koje sam ti hteo dati, koje sam nama hteo dati, uništila  si tim svojim postupkom. Ti, koju samo ja voleti mogu u svoj tvojoj punoći, ti koja ne trebaš pristajati na manje ljubavi od sve koja postoji, ti si moje snove pobacala po pločniku kao prezreni buket poljskog cveća a ja sam ga onda izgazio trudeći se da svaki trag života u tom cveću zatrem da se nikada ne bi ponovo rodilo i zamirisalo ljubavlju.“

Potpuno šokirna promenom tona u pismu ona je zurila u poslednje redove sa blagom vrtoglavicom. Pogled joj se nehotično spuštao na pod i izašavši iz lifta je ugledala izgažen buket cveća ispred svojih vrata. Vrisak i pad u nesvest je ono što se desilo tada. Samo se jedno pitanje rodilo u njenoj glavi dok je padala: „šta sam to uradila?“

Ležeći tako pored cveća, kao na nekom morbidnom odru, nije mogla da vidi da je pismo imalo nastavak na drugoj strani hartije. Ali o tome kasnije…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.