U moju glavu je četiri puta bio uperen repetirani pištolj.
Mnoge sam pretnje dobijao.
I besu sam dobio jednom.
Sinoć sam tri puta mogao da poginem u saobraćaju.
U svim tim trenucima sam bio opušteniji nego u nekim drugim, manje dramatičnim.
Možda je ta moja opuštenost u stvari iskonska vera da je Božja volja kako će biti i da nemam zašto da brinem.
Jer samo je Bog i mogao da me spasi u tim momentima. I u nekim drugim.
Izgleda da mu još nisam odradio posao ovde.
Odraslo se… Mora da se šljaka, kao što kažu u jednom filmu.
Ne znam samo zašto mi je Sizif na pameti sada…
