U moju glavu je četiri puta bio uperen repetirani pištolj.

Mnoge sam pretnje dobijao.

I besu sam dobio jednom.

Sinoć sam tri puta mogao da poginem u saobraćaju.

U svim tim trenucima sam bio opušteniji nego u nekim drugim, manje dramatičnim.

Možda je ta moja opuštenost u stvari iskonska vera da je Božja volja kako će biti i da nemam zašto da brinem.

Jer samo je Bog i mogao da me spasi u tim momentima. I u nekim drugim.

Izgleda da mu još nisam odradio posao ovde.

Odraslo se… Mora da se šljaka, kao što kažu u jednom filmu.

Ne znam samo zašto mi je Sizif na pameti sada…